У четвртак, 28. новембра 2024. године, у Руском центру Филолошког факултета Универзитета у Београду одржан је округли сто под називом „Николај Константинович Рерих – 150. годишњица рођења“. Догађај је окупио истакнуте домаће и стране научнике, који су кроз различите аспекте разматрали живот и дело овог великог уметника, филозофа и мислиоца.

Програм је започет излагањем Дани Савели (Université Toulouse - Jean Jaurès), која је говорила о боравку Николаја и Jeлене Рерих у Сједињеним Америчким Државама током периода од октобра 1920. до маја 1923. године. Затим је Сергеј Пахомов (Руска хришћанска хуманистичка академија названа по Ф. М. Достојевском, Санкт Петербург) у свом предавању путем Zoom платформе анализирао симболику огња у учењу Рерихових.

Владимир Коларић (Институт за проучавање културног развитка, Београд) осветлио је појмове културе и стваралаштва у размишљањима Николаја Рериха, док је Јури Стојанов (SOAS, Лондон) говорио о историјском значају Рериховог пакта из 1935. године и његовом утицају на међународне конвенције за заштиту културног наслеђа.

Марина Александрова (Универзитет у Хјустону) је путем Zoom платформе анализирала Рерихову повезаност са „Светом уметности“, а Надежда Елезовић (Свеучилиште у Ријеци) истакла је елементе сакралног у пејзажима у Рериховим делима.

Боаз Хус (Универзитет Бен Гурион) одржао је излагање на тему „Јеврејски следбеници Николаја и Јелене Рерих“, осветљавајући њихов утицај на одређене аспекте јеврејске културе и духовности.

Завршно излагање под називом „Истраживање Рерихове везе са Југославијом између два светска рата“ представио је Немања Радуловић са Филолошког факултета у Београду.

Округли сто представљао је важан догађај за афирмацију Рериховог богатог културног наслеђа, пружајући уједно подстицај за нова истраживања и различите углове проучавања.

У Руском центру на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 21. новембра 2024. године, одржан је разговор о књизи „Поклоник“ Антонија Новгородског. Учесници дискусије, Ана Журавељ, Александар Савић и Ирена Шпадијер, осврнули су се на значај овог дела које бележи ходочашће руског путника у Свету земљу пре него што је Цариград опљачкан током Четвртог крсташког рата 1204. године.

Књига поклоник пружа једини преживели опис Цариграда из тог периода. Иако није јасно да ли је путник стигао до свог крајњег одредишта, његов извештај остаје важан историјски и духовни документ.

Говорници су дискутовали о књижевној вредности, духовним темама и истраживачком значају овог дела, укључујући новија истраживања која су помогла у разјашњавању неких недоумица у тексту.

Овај догађај поново је истакао улогу Руског центра у промовисању руске књижевности и културе, као и значај очувања културне баштине.

Руски писци су овог октобра посетили Београдски сајам књига и Филолошки факултет Универзитета у Београду, где су одржали предавања, привлачећи пажњу како студената тако и професора. У оквиру сарадње са факултетом организоване су дискусије, које су се дотакле различитих аспеката модерне, али и историјске књижевности.

21. октобра одржано је предавање историчара и писца Дениса Хрустаљева који је са учесницима поделио тајне стварања историјског романа. Хрустаљев је кроз свој говор осветлио улогу натприродних елемената у култури и књижевности, наглашавајући како су веровања у вештичарење и магију обликовала друштвене норме и уметничке изразе кроз векове. Својим анализама, Хрустаљев је показао како су ова веровања често служила као рефлексија страхова и нада људског постојања.

22. октобра књижевница Асја Володина одржала је предавање на тему „Проза миленијалаца: књижевни спратови, жанрови, покрети.” Истог дана, песник Евгениј Чигрин сусрео се са љубитељима поезије, представљајући своја дела и разговарајући о инспирацији и значењу поезије.

Публика се 25. октобра окупила на сусрету са Максимом Замшевом, песником и прозним писцем. Креативни разговор омогућио нам је да дубље разумемо његове уметничке принципе и приступе стварању вишеструких песничких слика.

Алексеј Варламов, ректор Књижевног института А. М. Горког, посетио је 28. октобра Универзитет у Београду. Варламов, доктор филолошких наука и аутор многих дела, разговарао је са учесницима о темама стваралаштва, књижевног образовања и развоја руске књижевности.

Ови сусрети су ојачали културне везе између Русије и Србије и омогућили ученицима и професорима да се боље упознају са савременим руским књижевним процесима и токовима.

Драги посетиоци,

Разговорни клуб намењен је свима онима који желе да вежбају руски језик и поделе своје мишљење о руској књижевности, култури и језику са другим учесницима нашег округлог стола.

Пријаве путем слања мејла на нашу адресу Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели су обавезне.

Надамо се да ће вам наши мали сусрети бити од користи и поправити вам расположење!

Драги посетиоци,

Разговорни клуб намењен је свима онима који желе да вежбају руски језик и поделе своје мишљење о руској књижевности, култури и језику са другим учесницима нашег округлог стола.

Пријаве путем слања мејла на нашу адресу Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели су обавезне.

Надамо се да ће вам наши мали сусрети бити од користи и поправити вам расположење!

У оквиру обележавања Дана руског језика у ОШ "Веља Герасимовић" у Венчанима (општина Аранђеловац) 6. јуна је организована манифестација са циљем промоције руског језика и очувања сећања на великог руског песника Александра Сергејевича Пушкина.

Већ другу годину заредом Руски центар у Београду подржава реализацију овог догађаја стављајући организаторима на располагање сувенире и књиге из свог богатог библиотечког фонда у циљу оплемењивања садржаја празничног програма, као и блиско сарађујући са професорком руског језика у овој школи, Љиљаном Дражић. Оно што посебно радује јесте да су се ове године прослави Дана руског језика прикључиле још две школе из околине - ОШ "Славко Поповић" из суседне Даросаве, у којој се руски језик учи тек две године и ОШ "Први српски устанак" из Орашца. Културни програм празника садржао је рецитовање, глуму, песму, презентације, штандове са сувенирима, а на крају дружења учесници су имали прилику да уживају у дегустацији разних специјалитета.

Драго нам је да је обележавање Дана руског језика у Аранђеловцу постало значајан и масован догађај који обједињује учеснике ове манифестације и сараднике Руског центра Филолошког факултета Универзитета у Београду око заједничког циља изучавања и очувања руског језика, културе и књижевности у Србији.

У Руском центру је 21. маја у оквиру прослављања Дана словенске писмености и културе одржан сусрет посвећен мисији свете равноапостолне браће Ћирила и Методија.

Методичар Центра је испричала о историји празника и његовом значају за руску културу, а студенти су припремили презентације посвећене мисионарској делатности свете браће, развоју словенске писмености и настанку глагољице и ћирилице.

Током сусрета студенти су показали одлично знање о великим словенским просветитељима, а највећу пажњу им је привукао видео у којем су имали могућност да виде цркве и споменике саграђене на различитим просторима, а посвећене лику и делу Ћирила и Методија.